Blog - Duga vožnja

Duga vožnja

U ponedjeljak ujutro zazvonio je telefon i cimerica me je pozvala da se javim.

„Jeste li vi g. Aleksandar?“ – upitao je ljubazan ženski glas.

„Jeste. Ja sam. Izvolite“ – rekao sam.

„Moje ime je Jelena. Ja sam Vaša polusestra po ocu. Naš otac teško je bolestan i neće dočekati iduće jutro. Njegova druga supruga, moja majka Milica i ja, pozivamo Vas da budete naš gost kako bismo uredili sve detalje u vezi ostavine. Znam da s ocem niste razgovarali više od 20 godina, ali nam je poznato da je Vama odlučio ostaviti luksuzan stan i pripadajuću garažu u Skoplju. Molim Vas da se vidimo uživo“ – sve je to izrekla gotovo u jednom dahu moja polusestra koju nikada nisam niti vidio.

„Ja oca nemam. Moja mama je otišla od tog alkoholičara u Rijeku. Neću ništa od njega.“ – samo sam hladno komentirao.

Njegova je posljednja želja Vama ostaviti stan

„Razumijem Vas u potpunosti. On je uistinu zahvaljujući alkoholu mnogo toga lošega uradio i Vama i majci. Rat ga je promijenio. Radio je godinama u inozemstvu te je stekao dobar imetak. Ja živim na relaciji Beograd-Skoplje i sada sam došla s mužem i bebom od 11 mjeseci da se s njim oprostim. Nije bio lak čovjek, ali se na kraju radi svega pokajao. Vašu majku nije uvrstio u testament, ali je za nju pripremio kovertu koju nismo otvarali. Sigurno je unutra i novac. Njegova je posljednja želja Vama ostaviti stan i pripadajuću garažu. Mi imamo i više nego dovoljno. Uzmite ovo. Nije milostinja, već posljednja želja.“ – nastavila me je nagovarati.

Bio sam u nedoumici. Zatekla me je. Netko bi sve uzeo k sebi i poderao kovertu. Ako je moja polusestra tako poštena i ljubazna žena, možda vrijedi doći.

„U redu. Na godišnjem sam do kraja sedmice, pa ću sutra već krenuti. Prijatno Jelena, vidimo se.“ – odgovorio sam i zapisao usput njezin broj mobitela.

Iznenadila me poruka u inbox

Isti dan sam se spakirao. Iskreno, nemam mnogo. Živim u iznajmljenom stanu sa cimericom. Spajam nekako kraj s krajem, a mami stvarno treba lova jer je često na bolovanju radi kralježnice. Cimerica mi je pomogla da putem facebooka pronađem nekoga tko ide u Skoplje ili u tom smjeru kako bih eventualno prošao jeftinije. Iako sam rekao da ću sačekati do utorka ujutro, pa otići kupiti kartu, iznenadila me poruka u inbox od nekog „Maxa“ koji mi je rekao da će me pokupiti jer ide i on u Makedoniju. Pogledao sam malo njegov profil i baš je bio jebeno zgodan tip. Volim muškarce i to baš takve poput njega – s kilogramom viška, ćelave i mišićave.

Naša vožnja idući dan je ugodno tekla. Primijetio je da mu stalno gledam u međunožje. Imao je laganu trenirku budući da je napolju bilo vruće…

„Čuj mali, ti bi u guzu, a? Ja ne dam da se mene kara, ali ću zato pokarati tebe.“ – rekao je. Nisam baš ni ja bio oduševljen da primam kurac, ali sam pristao. Nisam već dugo i baš mi se htjelo. Sinoć sam i drkao na njegove facebook slike iz teretane.

Počeo sam mu drkati

Sišao je s autoputa i otišao nekom cestom na neki seoski puteljak. Rekao je da sve ceste dobro poznaje. Kada smo stali, premjestili smo se iza. Ljubio me je po usnama i vratu, a zatim povukao trenirku i rekao mi da se poslužim. Počeo sam mu drkati kurac, kao i on meni. Kako je bio dan, činilo mi se da je mrvicu ipak nervozan da netko ne bi naišao, pa je brzo pljunuo na kažiprst i počeo kružiti oko mog čmara. Usput je uživao kako mu pušim. Iako je bio srednje veličine, možda i nešto manji, bio je vrlo debeo i tvrd.

„Mali, sad ću te karati. Stani se ovako…“  - naredio mi je kako da se namjestim da može lakše ući u mene. Bio sam sav napaljen. Malo je još navlažio prste da me pripremi, pa ga je prislonio. Kako mi je samo prijalo kada je ušao do pola. Znao je što treba. Nabijao ga je do kraja. Onako muški... Obuzimala me je takva toplina da sam mislio da ću svršiti. Lupao me po dupetu kada je svršavao, a kada mi je guza bila puna sperme, sjeo sam i počeo drkati da i ja svršim. Doslovce sam svršio u roku nekoliko sekundi.