Dosadna nedjelja postala je odjednom uzbudljiva

Godina gospodnja 2020. i dan sveti – nedjelja. Zagreb se nalazi u karanteni. Dubrava je utihnula. Jedan od najaktivnijih kvartova postao je sablasno tih. Sjedim na balkonu u staroj trenirci i motam si jednu. Vi pogodite što motam.

Susjeda Anka, zvana „Partizanka“, lupala mi je jutros na vrata da je kupila zabunom dva primjerka novina i da mi jedne velikodušno poklanja. Ne zna baba kaj je Internet. Šećem joj kera Miću, ogromnog debelog labradora, svaki dan jer sam dobar čovjek. Šalim se. Nisam. Šećem cucka jer Anka ima austrijsku mirovinu i dva stana u našoj zgradurini i plaća mi 100 kuna tjedno da ga izvedem. Bolje išta nego ništa. Pogotovo kad ovisite o UBERU i sličnim poslovima, a imate 43 leta iza sebe.

Otvorim novine i samo crnjak. Je li ovo kuga ili gripa? Virus? Ne umre li od gripe u Hrvatskoj godišnje oko 100 ljudi? Korona je uzela samo par duša. Čemu takva zbrka? Zašto ne mogu frizerki u cice gledati? Zašto ne mogu u 20:00 otići do kioska po pljuge? Panika, zabrana kretanja, ekonomski kolaps, zbunjeni Plenky, još zbunjeniji onaj mali računovođa… Aha, da, nema cjepiva protiv korone. Zato smo u ratu. Prolistam par stranica dalje, evo nešto i o potresu. Jadni ljudi. Sudeći po Mikiju, morate draga moja elito iz centra prodati plućno krilo jer nema pomoći od glavnoga grada Otkako mi je bivša žena, ona druga po redu, rekla koliko vrijede muda na crnom tržištu – prestao sam švrljati. Svejedno me je napucala. Ne krivim ju. Gle čuda, evo i naših komšija iz pravog rata u novinama. Žele zabraniti da ljudi bilo gdje izlaze. Neće moći ni psa u šetnju. E, moj narode, došli smo do toga da će neka uskoro podići suknju za kilu brašna.

Kad sam popušio, otišao sam do Anke da mi da lovu. Kraj je tjedna, a moram malo i noge razgibati, pa će mi šetnja sa psom dobro doći. Ne mogu vam dočarati koliko mi je dosadno. Ankina vrata bila su otključana, pa sam pokucao i ušao. Partizanka si je već popila dvije travarice. Kako kaže – za imunitet. Pekla je štrukle sa sirom i psovala na njemačko-hrvatskom jeziku. Shvatio sam da joj Viktor i Angela, njena djeca, ne misle doći na ručak jer je ona rizična skupina. Ne znaju oni što je Anka sve preživjela i da se ne boji kihanja.

Uzimam povodac, a Anka veli, sjedi sine, pojest ćeš štrukle. Usred priče, drmne Anka još jednu travaricu, a mene ponudi pivom. Nazdravljamo životu i šalimo se, pa bubne razdragana Anka da želi prije smrti osjetiti još jednom dlakavi kurac među nogama. Primakne se bliže k meni i šaptom kaže: „Platila bih i trista maraka za to.“ Vidim ja da je Anka malo vesela, pa joj ponudim da ću joj ga ja i pokazati i gurnuti za dvjesto eura kako god hoće. Baba ustane i ode do ladice. Baci mi 200 eura i kaže mi: „Daj ga, daj ga, žmiri ako ti ne paše, samo guraj do jaja.“

Zamišljao sam sve trebe koje znam samo da mi se digne. Drkao ga polako. Anka je skinula gaće, neke iznenađujuće svilene sa čipkom i raširila je noge. Pokazala mi je pičku. Imala je oko 65 banki i izgledala je ustvari za svoje godine vrlo dobro. Perfektno ofarbane plave kose, lakiranih noktiju, smeđih očiju, mršava i njegovana. Samo je sirova. Zgrabio sam ju nekako od iza i rekao joj neka se naprči preko stola. Navlažio sam joj pičku i ušao polako. Počela je maltene urlati, nisam maneken izgledom, ali znam da imam debeli kurac od 18 cm. Primila ga je Anka više od pola, pa počela zadovoljno uzdisati, a onda sam ju čvrsto primio za bokove i gurnuo ga do jaja kako voli. Nabijao sam ga jako i udario ju po dupetu. Iščupao sam joj cice iz grudnjaka i govorio joj kako ću je napuniti. Svidjelo joj se to, pa je postala vrlo prosta. Počela je vikati kako želi moju spermu po bedrima, da joj svršim i po šupku i sutra izjebem u guzu. Svršila je Anka glasno, a svršio sam i ja. Bolje bilo kakva pička nego nikakva. Kaj mislite jesam li ju u guzu?